ВИШЕСТРУКИ ЧУДЕСНИК ОБРЕН ЈОВИЋ
Чудесни сликар, романописац и песник, Обрен Јовић, наш Хомер са Мајевице и Космаја, сваком својом сликом и књигом изненађује и задивљује преостале заљубљенике у књигу и слику, оне који се још нису одродили и отуђили од непревазиђених чаролија боја и речи.
Ова нова Обренова ниска његових стихова расутих као зрневља пшенице по запарложеној њиви нашег невремена, не може се дословно сврстати ни у један књижевни род, јер је то и разуђена поема, бескрајна слика од горких боја и роман испрекидан и развучен у шапате, јецаје и крике загонетног беседника, који хоће много да нам каже, а истовремено жели да много шта и сами откријемо.
Да ли је ово лековита исповест сапутнику и сапатнику, разговор са самим собом и подмлађеним двојником, неочекивани или дуго очекивани сусрет са дечаком који је некада био он и видео и чуо многа чудеса са обе стране света и светлости или брижни родитељски и бескућнички дневник једне велике ноћи и потуцања са безазленим предратним или поратним сирочетом, које слуша и следи његове речи као заједнички пут ка циљу – то нам овај чудесни песник оставља да сами одгонетамо.
Добрица Ерић