O "Čistilištu" Obrena Jovića

Pero Zubac

Pesnička knjiga "Čistilište" Obrena Jovića obradovala me je čistoćom pesničke slike i gustim pletom najfinije refleksne poezije. Da li sam se iznenadio je, kolega njegov po peru i zavičaju, koji je pročitao njegov roman i zna iz starih novina njegovu nevolju? I da i ne! Da- jer nisam očekivao da ni u jednom trenu ne zacakli trun mržnje ili običaja, ne – jer sam, slušajući ga, ponekad, u našim razgovorima, znao da iz njega govori mudrost. Da je taj čovek pronašao najsvetiju svetlost u mraku u koji je nagnan.

Mudrost progovara iz ove filozofske knjige Obrena Jovića. I "zdrava misao", kako je naslovljen i prvi ciklus pesama.

Sama struktura knjige nagoveštava kako Obren Jović promišlja svet u sebi i oko sebe. Slede ciklusi: "Omamljen prizorom"; "Svijetlost – tama"; "O ljubavi"; "Misaoni kroki"; "Slike zavičaja"; "Život – smrt"; "Put kojim se mora ići" i "Refleksije". Samo ti naslovi kazuju da je pesnik odabrao najbitnije reči i teme da iskaže svoj pesnički kredo.

Obren Jović peva u sentencama. Moglo bi se iz ove knjige izvući stotinak sentenci, kao zasebna knjiga. Ali tim prefinjenim rečenicama o životu i smrti najlepše je u tkivu njegovih pesama. Raspevani samo kada to tema zahteva, kao ljubav, kao zavičaj. Odmeren i škrt na rečima kada govori o smrti, tami svetlosti, životu.

Ima u ovoj knjizi i ona lepa i mudra pesma koja počinje stihom: "Ko si ti tamna sjeno što mi zaklanjaš tugu i suze mliječnog puta", ima i odlomaka iz romana koji su kasnije postali pesme, kao slika jutra u kome slika poslednji autoportret i sluša zoru zapisujući pesmu "Saga o pjetlovima". Ima i slika lepih iz romana koje su se prepoznale u pesmama. Ima u ovoj knjizi toliko umnosti, topline, jednostavnosti, da se njenom prosvetljenošću čovek umije.

Stoga je preporučujem izdavaču s radošću, sretan što sam bio jedan od prvih čitača.

Novi Sad, 28. 4. 1997.

početna biografija poezija knjige galerija kontakt