Radovan Kalabić
Odricanje od osvete
Svoj sukob sa "silama nemerljivim", sa tajnom državom i represivnim režimom, slikar Obren Jović pretočio je u roman "Satanini sinovi". Ima u tom romanu i nešto od zatvorske literature, dokumentarne građe, dnevničkih zapisa, autobiografske ispovesti i vanredno uspelih poetskih slika. Svako žanrovsko određenje "Sataninih sinova" neće nam, međutim, otkriti svu životnost Jovićeve stvaralačke ličnosti koja u romanu prelazi dramatičan put od pakla do višestruke satisfakcije. Satisfakcija je ta, pre svega, umetničke i etičke prirode. Tamničari su bili i odlaze, a Jović i njegov roman ostaju da svedoče i o njima i o vremenu koje ih je iznedrilo. Lomeći Jovića njegovi dželati su postigli samo to da slikar u sebi otkrije i pisca čije će delo ostati trajna i neoboriva optužba protiv jednog vremena i njegovih jahača apokalipse.
Zadivljujuća je distanca prema proživljenoj teskobi koju na stranicama svog romana Jović transponuje u umetnički uspelo štivo, dinamično i uverljivo. Ali, u "Sataninim sinovima" na mnogim mestima otkrivamo Jovića kao izvornog slikara. Pasaži snova i predela, opisi krajeva kroz koje hodi na imaginarnom i stvarnom putu, kazuju da je Jović ostao u duši slikar kome su brutalno otrgli kičicu, ali ne i slikarski senzibilitet.
Kao istinska žrtva Jović nadilazi i nadkriljuje kaljugu u koju su ga žandarmi bacili, odričući se mogućnosti da im se naknadno, čak i umetnički, sveti. A prilika za tu osvetu je na pretek. Vreme je, uostalom, potvrdilo ovu ispravnost Jovićevih "razloga robovanja". Njegov netaknuti individualitet, međutim, ne zna za pragmatsku energiju i nisku strast. Uz umetnički dar, veliko je bogatstvo koje poseduje slikar i romanopisac Obren Jović.