Vetrovi za neka drugačija jedra

Petar V. Arbutina

 Leteći u sve širem i širem krugu

 Soko ne može da čuje sokolara;

 Sve se raspada, središte gubi moć,

 Anarhija je puštena na svet.

                 V.B. Jejts: "Drugi dolazak"

Poput Jejtsobog sokola (ili sokolara) Obren Jović Savin u svom romanu "Vjetrovi sna" invocira ideju centra i daljine u kojima smo izgubili identitet i sećanje koje nas je determinisalo kao naciju i pojedince. Jer njegov junak Nerbo Nivas kir Karaulan je "ukleti holanđanin" ili "jevrejin lutalica" koji putuje istovremeno svojim snovima i svojom sudbinom ali, na jednom višem nivou postojanja i tumačenja priče, i sudbinom čitavog naroda, njegovim predanjem i tradicijom. Međutim tradicija kod Jovića nije samo gradivni materijal priče, sinonim za nemoć pisca koji pozajmljuje predanje ili mit, već obavezujuća istina bivanja koja ga, istovremeno, teši u bolesti i nemoći i progoni u imaginaciji gde se susreću bivši i sadašnji, preci i potomci.

San kao prostor književne imaginacije nije samo "sfera u kojoj granice iščezavaju" već i prostor imaginativnog spajanja u vremenu u kome se postojanje relativizuje zaumnim i često neobjašnjivim zakonima oniričke odiseje "Četrdeset i četiri dana i četrdeset i četiri noći", koliko je prema piščevim rečima kojima počinje ovaj neobični roman, trajao Nerbov san samo potkrepljuje ideju mitskog broja i mitskog sna. Planina Majevica, mitski i mitološki zavičaj, samo je stožer neobičnog mikro-sveta u kome važe zakonitosti surovosti i vrline isprepletane na veoma čudan način ali i neobične strasti virulentnih i čudnih ljudi, vetrogonja, samotnjaka, čobana, šumskih prinčeva, satira, vili i nimfi i svi oni u autentičnim rolama ovog romana postoje naporedo u svojoj stvarnosti, u stvarnosti romana i nadstvarnosti piščeve imaginacije. Između rečice Tavne i Karaule, Jović je ponovo satvorio i sačuvao svet kojim Nerbo hodi u svojim snovima ali i u stvarnosti pokušavajući da nađe lek svojoj boljci. Pokušavajući da otkrije seni starih zala "biblijske anateme" i novih iskušenja u vremenima kada "središte gubi moć", kao kod Jejtsa. Zbog toga kontekst nije definisan kao lični stav ili sinonim autorske naklonosti, već kao rezultat obavezujućeg istraživanja i duhovnog hodočašća. Možda je pravi primer takvog metoda (ova knjiga obiluje sličnim, zanimljivim i, što ne reći, poučnim, primerima) vezan za tumačenje sudbine Ezre Paunda kao najpoznatijeg imažiste koji je svojim delom i životom posvedočio "nesigurna načela modernog doba". Niko nije slutio "da će kraj njihovog veka uspostaviti vladavinu mediokritetske civilizacije, dinamične niskosti i izopačene aksiologije". Između ovakvog kraha sveta koga Nerbo živi a Obren Jović Savin letopiše i pomenute anateme i kletve prošlosti kao opipljivog i "živog mita" situirna je pikarska pripovest ovog romana i vetrova sna koji su namenjeni nekim drugim jedrima, možda upravo onima koji vijore iznad broda "holanđanina lutalice" – sinonima svih prokletstava i vremenskih i sudbinskig bogaza. Svih mističnih snevača i svih nedosanjanih snova u kojima su zapreteni ključevi raznih tajni. Zato ova knjiga nije autorov umetnički i bajkoliki kapric već duboka potreba da se preispita slojevitost emotivnog kompleksa narodnog bića ali i da se izgradi naporedna priča o činjenici da se nismo daleko makli od prošlosti i da se u budućnost ne može uteći tek tako.

Ne treba izostaviti i modernu fakturu ovog romana, što je jedan od zaloga njegove uspešnosti i književne ostvarenosti. Propusnost i elastičnost granice između prošlosti i sadašnjosti, veoma dobro inkorporiranje mitskih slika u aktuelno vreme, naporedo postojanje nekoliko vremenskih planova i perspektiva, bogatstvo slika i simbola, kompleksnost lika glavnog junaka samo su neki od aspekata kvalitativnog postojanja ove knjige na koje treba obratiti pažnju. Ne kao pedantni tumač i maliciozni kritičar, već kao čitalac koji uživa u svakom meandru ove neobične i originalne pripovesti.

U Beogradu, 29.6.2011.

početna biografija poezija knjige galerija kontakt