Poštovani čitaoče,
Četrdeset četiri dana i četrdeset četiri noći trajao je čudesni san Nerbo Nivasa kir Karaulana. U osvit četrdeset petog jutra, kada se probudio, popio je čaj od pomešanih cvati ruzmarina i perunike, potom je utonuo u poslednji dremež, kako mu je to nekada davno u drevnim proročanstvima bilo zapisano. Početak ovog nesvakidašnjeg izleta u misaoni limb činio mu se, kao i obično, miran poput brojnih drugih iskušenja što su mu se nudila u proteklih četrdeset četiri noći i četrdeset četiri dana. Očekivao je relativno spokojno putovanje kroz nove, nedoživljene predele mašte i neverovatnog. Ipak, sada je sve bilo drugačije. Ono što mu se u ovom snu pokazalo ličilo je, ni manje – ni više, na užasno predskazanje, koje će uskoro zahvatiti njegovu Majevicu, i šire prostore zemlje Bogumilske. U tom najneobičnijem snoviđenju videće nešto što je dolazilo, a što će ostaviti duboke, neizbrisive tragove koliko po planini Nerbovog detinjstva, toliko i u njegovoj krhkoj sanjalačkoj duši. Međutim, sve što mu se izdešavalo i u snu i na javi biće večita zagonetka da li se zaista odigralo na njegovoj Majevici, ili u pretpotopnim šumama podnu Olimpa. A možda su se ova neverovatna zbivanja dešavala u divljim predelima Arkadije, u drevnoj postojbini Hironove dece. Sigurno je, ako se bude probudio, neće znati je li se ono što je u četrdeset petom doživljaju video odigralo nekada davno u nekoj njegovoj inkarnaciji, ili su ta strašna zbivanja slika stvarnosti koja istrajava u sadašnjem vremenu, čije zbilje i nije dovoljno svestan. A možda je sve to samo nagoveštaj nečega u čemu će konačno naći odgovor na večno pitanje – kada je i zašto neko bacio groznu anatemu na biblijsku razmeđu Hrastove kose, rečice Tavne i Karaule. Možda baš zato i on, a i svi drugi iz njegovog plemena, ko zna od kada trpe zlo i pokoru što ih iz tih prokletstava stižu.
Poštovani čitaoče, prolazeći kroz ovu knjigu očekuj da će ti se nešto prepoznatljivo otkriti, po čemu bi mogao pretpostaviti da je nekada, ranije, ili, pak, u sadašnjici kojoj si i sam svedok, postojao neki Nerbo Nivas kir Karaulan, junak ili žrtva vremena u kome smo svi bili taoci sopstvenih zabluda.
No, trebalo bi biti strpljiv pa, ako nešto i naslutiš čitajući ovu neobičnu priču, biće to, nadam se, najbolji znak da je vredelo družiti se sa ovom knjigom. Nekoliko stranica pre prvog sećanja samo su nagoveštena slika nečega što jesi ili nisi i sam doživeo u satanskim godinama crvenog raka, kada je ova knjiga i stvarana. To ne bi trebalo da nas opterećuje. Sve što se izdešavalo samo je nepovratna prošlost koju srećemo najčešće u ružnim uspomenama; ono što će biti nepoznanica je, u čije bi tajne jedino on, Nerbo Nivas kir Karaulan, kroz nadasve čudesna snoviđenja mogao proniklnuti.
Autor